| Zloslut |
|
?avolji moje du?e je kroj
Nad srcem bije rogatog broj
Crna mi krv k’o gavrana soj
Ve?ni pogled ka smrti je moj
Meso ?to nosim ?avolu kosim
Po mudrosti sudim tamu da probudim
Zadahom gneva, slabost odoleva
U gordosti moga, od crnila zloduha
Oko je moje bezdano, duboko
Do granica gde svetlost nema lica
Gde ponori susti?u ponore
A led'na du?a u kiselom pere
Gde glasovi ra?aju jauke
A sene zloslutne od iskona muke
[Kozeljnik, 7509-7512]
|
| |
|
