| U Naruju Mrtvoga Boga |
|
«Kle?e mr?ave glave pred
likom boga svog... mole, no
tamo samo ?uti raspeti bog»
Odavno sam ja odabrao
Put propasti ponora
Odavno mi tuga meso truje
Zauvek sam njemu dao
Sve ?to mu i pripada
On je iskra ?eki?a
Nakovnja mog srca
Satana u meni
Dok smrt ne pozdravi
?avolu slu?im
Dok telo od du?e ne rastavi
A ti, ti si sve ?to vene i truli
Ti si sve ?to u sutonu se raspada
Ti si slabost ?to no? u le?a
Zabada, ti si u pepelu kruna trnja
Ti si sva moja mr?nja
Blagoslovljen usijanim ?elezom
Oslepljen i proteran u
Kraljevstvo devet senki
Gde mnoge staze vode vragu
Nagnjen nad drven obrnut krst
Pod stupovima slepe vere krvari
Slab i ?alostan bog sakatih
Crni vihori krv mu odneli
Serbiom nikad jahve svoju decu vodio
S tumorom crnim dobrotu porodio
U naru?je mrtvom bogu poslao
Sam stado – sinove i ??eri
Udari sekira preko
Bespomo?nog potiljka
Le?ina se preko
Klisure strovalila
Nek sad u smrti
Prona?e svog gospoda
Ugaslo, u pau?ini kandilo
Krvari i pla?e ikona
Kuka, dok gori kupola
Mrtvi jehova nad sudbom sinova
[Glad, 7512]
|
| |
|
